Postoje događaji na kojima je najvažniji program. A postoje i oni na kojima je najvažnije ono što se dešava kada se program završi.

HLTV Awards Afterparty bio je upravo takav projekat. Dve godine zaredom imali smo zadatak da osmislimo veče za više od 300 gostiju iz celog sveta, okupljenih oko jedne od najvećih globalnih gaming zajednica. Posle celog dana provedenog ispred ekrana, u prenosima, intervjuima i online sadržaju, cilj je bio vratiti ljude jedne drugima. Zato smo od samog početka razmišljali o iskustvu koje želimo da pružimo gostima, kako bi se . Vintage arkadne igre, rulet, tematski signature kokteli, različite “offline” aktivacije i plesni podijum nisu bili odvojeni elementi, već način da podstaknemo razgovore, spontana upoznavanja i ono što je najvrednije na svakom događaju, a to je osećaj zajedništva.

Poseban izazov bio je prostor. Dve godine zaredom radili smo u istoj velikoj hotelskoj sali koja sama po sebi nije nudila mnogo karaktera. Umesto da pokušamo da sakrijemo prostor, odlučili smo da mu svaki put damo potpuno novi identitet kroz njegov centar gravitacije – plesni podijum.

Prve godine inspiracija su bili oblaci. Želeli smo da plesni podijum izgleda kao zaseban svet, mesto koje prirodno privlači ljude i poziva ih da ostanu. Danima smo u radionici testirali različite materijale i prolazili kroz brojne pokušaje dok nismo dobili efekat koji smo želeli. Iznad podijuma je nastao plafon ispunjen svetlećim oblacima koji su se, pomoću motora i sajli, podizali i spuštali. Takav dinamični momenat je prostoru dao živost, a svetlo je stvorilo utisak da se ceo plafon menja zajedno sa muzikom. Zbog toga, velika hotelska sala je delovala mnogo intimnije, gotovo kao da postoji samo taj jedan deo prostora.

Druge godine nismo želeli da ponavljamo isti koncept. Cilj je bio da gosti koji su bili i prethodne godine dobiju potpuno novo iskustvo. Tako je nastalo zvezdano nebo. U radionici smo ručno izradili instalaciju od crnog i zlatnog satenskog platna, prilagođavajući svaki detalj kako bi kablovi rasvete ostali potpuno nevidljivi. Montaža ovakve scenografije je bila izuzetno zahtevna, jer je svaki segment povezivan sa motornim sistemom koji je omogućavao da se čitava scenografija lagano kreće i “diše” iznad publike. Umesto dramatičnih pokreta, ovog puta smo se odlučili za fluidnost. Postigli smo efekat koji je bio gotovo hipnotišući: svetlost se prelivala preko satena, scenografija se neprimetno pomerala, a dancefloor je dobio potpuno drugačiju energiju.

Iako su koncepti bili potpuno različiti, ideja je ostala ista. Plesni podijum nije bio samo mesto za ples. Bio je srce događaja. Mesto gde se ljudi spontano okupljaju, gde razgovori prelaze u nova poznanstva, a poznanstva u zajednicu.

Baš tako, velika hotelska sala postaje intimna, ljudi ostaju duže nego što su planirali, a muzika i razgovori se nastavljaju do kasno u noć. Za nas, je to možda i najbolji pokazatelj uspeha jednog afterparty-ja: trenutak kada shvatite da niko ne žuri da ode kući.